Velika prednost javnog pisanja je da čovek ima mogućnost da podrži neke ideje. Uz kerozinzuchlag ovo je jedan od tekstova u nizu " Ja mislim da ovako treba", a pošto mislim da treba onda na mestu na kome imam kontrolni paket akcija to i radim.
Nedavno sam saznao za sajt MeteoPlaneta Učinilo mi se zanimljivim, ideja i način funkcionisanja. I ne bi tu nikavih problema ni bilo, da se nije javio onaj problem stari. Prodiskutujem o ideji automatskih meteoroloških stanica sa nekim ekspertima. Koliko ja znam o meterologiji? Ne baš puno,recimo dovoljno za jednog kontrolora letenja. Ali kad sam video ko je među ekspertima protiv ideje AMS a ko za , došao sam do zaključka da sam ja za.
E u to ime sledi intervju sa urednicima sajta meteoplaneta.rs i pokretačima ideje AMS po Srbiji. Ono što je takođe bitno za naglasiti je da su fotografije delo mog kolege i prijatelja a više detalja o njegovom, radu možete pronaći u rubrici saradnici te na sajtu fotoamater.com
Možete li čitaocima vamostamos.blogspota predstaviti projekat AMS ?
Projekat AMS predstavlja postavljanje automatskih meteoroloških stanica, naročito na mestima gde nema onih glavnih meteoroloških stanica, na lokacijama koje kontroliše RHMZ (Republički hidrometeorološki zavod). Te stanice obično kupuju fizička lica, koja ih zadržavaju u svom vlasništvu - a mi smo tu da im pomognemo u realizaciji postavljanja i daljeg održavanja stanice, odnosno slanja podataka na internet.
Ko sve može kupiti AMS i umrežiti se u sistem AMS ?
AMS može kupiti svako fizičko ili pravno lice - dakle svako ko to i želi. Stanice se (za sada) nabavljaju iz inostranstva preko raznih online trgovina, a najviše iskustva imamo sa Conrad-om.
Kolika je cena uređaja?
Cena uređaja je dosta šarena. Kreće se od "simboličnih" 150e, pa do nekoliko hiljada eura. Stanice koje mi predlažemo uglavnom su u cenovnom rasponu od 200 do 1000e...jer mislimo da one sasvim dobro rade svoj posao i opravdavaju svoju cenu. Zaobilazimo one nerazumne cene, koje se zasnivaju na imenu kompanije. Najpoznatije su TFA, Oregon, Davis...
Koji su potrebni tehnički preduslovi na lokaciji za postavljanje AMS?
Kada je reč o preduslovima, AMS ne zahteva mnogo radova na samoj postavci, ali bi bilo poželjno da ona bude postavljena po STANDARDIMA. To podrazumeva da se vetar meri na 10m visine u što otvorenijem prostoru (dakle da nema visokih objekata koji bi menjali ružu vetrova), temperatura i vlažnost na 2m visine u meteorološkom zaklonu, dok za kišomer visina i nije toliko bitna, koliko je bitna otvorenost prostora, odnosno okoline - kako bi kišne kapi (ili neki drugi oblik padavina) upadali u uređaj i pod nekim kosim uglom pri jačem vetru. Osim same stanice, potrebno je izraditi još stub za kišomer, i stub na kojem će biti postavljen meteorološki zaklon (koji se može izraditi od drveta ili plastike, uz obavezno bojenje u belo).
Da li AMS poseduje neki sertifkat?
Uglavnom DA, ali ne postoji određeni sertifikat koji je jedinstven za sve AMS. Sertifikat i nije toliko potreban, potrebno je AMS (po mogućstvu) postaviti po standardima i da ona ima mogućnost spajanja na računar - što podrazumeva slanje podataka na internet, odnosno deljenje istih sa ljudima u Srbiji i svetu.
Da li ste tražili pomoć od nadležnih državnih organa?
Iskreno, nismo bili mnogo uporni na tom polju. U organizaciji imamo problem sa nedovoljnim angažovanjem ljudi koji brzo izgube volju, naročito kada je potreban neki novčani izdatak. Ovakvi potezi su razumljivi, ali sa druge strane smatramo da pravi ljubitelj meteorologije (ili nekog drugog hobija, nauke) treba da bude spreman da izdvoji određenu svotu novca za ulaganje u istu. Što se nadležnih organa tiče - kada nemate jasan projekat, koji će da "guraju" energični i optimistični ljudi, neuspeh je nažalost zagarantovan. Dakle, našoj organizaciji je potreban najpre stabilan izvor finansiranja koji bi nas čvrsto podigao na noge.
Nisu ni odgovorili, zar ne?
Recimo da je tako, ili su odgovori bili negativni. Da ne bude sve tako crno, već dva puta do sada potrudilo se JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina koje nam je izašlo u susret u najgorim momentima - kada smo bili na "biti ili nebiti". Ovim putem još jednom izričemo zahvalnost ovom javnom komunalnom preduzeću koje nas je održalo u životu.
Gde osoba zainteresovana za postavljanje takvih AMS može dobiti više informacija?
Osnovni model obično daje sve neophodne parametre. To su podaci o: vetru, temperaturi, vlažnosti vazduha, padavinama, vazdušnom pritisku i još po neki koji se proračunavaju pomoću softvera poput tačke rose, FWI (požarnog) indeksa i tome slično. Ovde govorimo o stanicama koje koštaju između 200 i 400e i koje imaju mogućnost spajanja na računar - što i jeste svrha našeg projekta. Neke kućne varijante se mogu naći i za manji iznos, ali neretko one mere samo temperaturu i vlažnost.
Da li postoji u okruženju sličan projekat?
Odgovor je: DA! Okruženje je mnogo naprednije po tom pitanju, a istakli bismo projekat Udruženja "IstraMet" iz Hrvatske, koje je po nama najbolje odradilo taj projekat i ima najbolji procenat uspešnosti. Sa slobodom se može reći da je Istra najbolje pokrivena oblast meteorološkim stanicama u jugoistočnoj Evropi. Čisto radi poređenja, samo Istra ima oko 60-70 "amaterskih" AMS , što je i 6 puta više nego cela Srbija!
Da li ste dobili do sada neki pozitivan podstrek ( feedback) od pojedinaca ili firmi?
Od kada smo na našem sajtu otvorili stranicu o AMS i njihovoj nabavci javilo nam se nekoliko ljudi koji imaju želju da istu i postave. Ne možemo reći da je stanje po tom pitanju zadovoljavajuće, ali mislimo da smo učinili pozitivak korak, korak unapred ka tom pitanju i verujemo da ćemo razviti najuspešniju mrežu AMS u Srbiji. Naš trenutni problem leži u tome što nešto manje od 10 stanica, koje postoje od ranije pripadaju Bugarskoj mreži AMS, a zbog naših loših odnosa sa njihovim matičnim forumom (koji nećemo imenovati) teško ćemo ih dovući u našu mrežu. Oni su ovim dali loš primer, ali verujemo da će "mućnuti glavom" i doći kod nas u mrežu - kada shvate da smo mi najozbiljniji po tom pitanju. Ono što možda nismo pomenuli do sada, a to je naša posebna povoljnost - vlasnik svake AMS koja nam šalje podatke može iste da skladišti na našem serveru! Uz to, u planu je čak i naše učešće kao Udruženja u nabavci novih stanica, ali otom-potom...trenutno finansijsko stanje nam to ne dozvoljava.
Šta bi ste još naglasili čitaocima bloga a vezano za projekat mreža AMS ?
Iskoristili bismo priliku da ih pozovemo da učestvuju u našem projektu. Projekat je vrlo koristan jer predstavlja jasnu sliku meteoroloških parametara nad Srbijom. Uz to, podaci će pomoći i u izradi prognoze vremena - a njeno poboljšanje je zasigurno u interesu svih nas. AMS su najpotrebnije u oblastima poljoprivrede, sporta, turizma, kao i aero aktivnostima (paraglajding i sl.), golubarska takmičenja...
Naše Udruženje nastoji i da kao kvalitetan predstavnik zainteresovanih za nabavku AMS od stranih kuća obezbedi sniženje za nabavku veće količine stanica.
U poslednje vreme vaše udruženje krenulo je i sa komercijalnim aktivnostima?
Tako je. Ovo je u našoj Srbiji jedini preostali način stabilnog finansiranja. Kada smo to shvatili, i pomirli se sa tim, odlučili smo se da pokreno projekat zvani BalkanWeatherSystem koji ima i svoj sajt na adresi http://www.balkanweathersystem.com/
Na pomenutom sajtu se izrađuju specijalizovane vremenske prognoze za razne oblasti, i možemo reći da smo zadovoljni sa početkom našeg rada. Mi smo i prošle godine imali neke slične aktivnosti, ali su one bile malobrojne i ne tako zvanične. Ove godine odlučili smo se da ozvaničimo i našu komercijalnu delatnost, i verujemo da ćemo se vremenom probiti na domaće tržište. Naše ponude odlikuju kvalitetne usluge i niska cena. Nadamo se da ćemo uz ovakvo zalaganje i uz pomoć marketinga postati najozbiljniji meteo tim u Srbiji, a i šire.
Običaj je da na blogu svaka priča ima svoju muzičku temu. Ovaj put ideja mreže AMS zaslužuju pravo da bira.
Pozdrav za urednika i sve posetioce bloga vamos tamos uz pesmu:
Ime joj kaže šta će biti. . Dve ili više spojenih reportaža.Opet isti glumci i autori. Da vidimo kako to izgleda malo južnije.
Put sam podelio u više etapa (i dana), otprilike ovako nekako:
Odlazak,dan prvi: NS-Grabovo-manastir Manasija- Resavska pećina-Lisina,vodopad Veliki Buk-manastir Ravanica-Vranje
Dan drugi:Vranje-Prohor Pčinjski-granični prelaz sa Makedonijom-Staro Nagoričane-ulaz u Grčku kod Evzonija-Paralija-autoputem viaTermopil-Atina
Dan treći:Atina-Pirej-Korintski kanal-Mikena-preko Peloponeza via Megalopolis-Olimpia-Kilini(trajekt) Zakintos-Argasi
Boravak na Zakintosu
Povratak,dan prvi:trajektom do Kilini-Patra-mostom preko Korintskog zaliva-Delfi-Amfisa-Trikala
Dan drugi:Trikala-Kalambaka-Meteori-Grevena-Niki-(ulaz u Makedoniju)- Bitola-Ohrid
Dan treći:Ohrid-Sv.Naum-preko Galičice Bitola-Skopje -Preševo-NS
Ukupno 3480 km,6 dana voženja,4 noćenja na putu.
Pošli smo laganica, bez ikakve presije... U toj nameri prvo smo obišli nekoliko kulturno istorijskih i prirodnih znamenitosti po Srbiji...
Pošto ne volim auto put,nadomak Svilajnca smo skrenuli levo i stigli u selo Grabovo.
rodna kuća vojvode Sindjelića,
Odatle dalje, stigosmo do manastira Manasija,poznatog i kao Resava.Tu se nalazila čuvena resavska,prepisivačka škola datira iz 1418.godine.
Ulaz u Manasiju,ogromne kule,ukupno 11, izazivaju strahopoštovanje kod posetilaca,
Od poznate resavske škole, danas postoje samo zidovi. Pogled iz nekadašnje učionice na manastirsku crkvu:
Prateći reku Resavu,stigosmo i do resavske pećine,
Početak puta u središte zemlje,
Resavska pećina je otkrivena tek 1962 godine, a nakon 10 god.tj 1972. otvorena je za javnost. Duga je 4,5 km, istražena je u dužini oko 2800m, a trasa za turiste je uredjena u dužini oko 800 m,i spušta se podosta u dubinu u odnosu na ulaz. Temperatura u pećini je stalno 7 stepeni,i izuzetno visoka vlažnost,od 80 do 100%. Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima...
smrznuti, ugledasmo sunce,
Posle pećine vodopad Veliki Buk. Opravdava ime u zimskim mesecima, kad se i do 10.000 litara u sekundi obrušava niz 20 metara litice. Leti, kao na ovoj slici curi jedva 120 l/sec!
U prirodno lepom okruženju, ljudi imaju pomalo šaljiv smisao za reklamu,
Alo, čovek ništa nije slagao...!
U suton stigosmo do manastira Ravanica, kojeg je sagradio car Lazar oko 1380, i nakon više vekova seoba, po njegovoj želji tu danas i počiva.
Grb cara Lazara,
Prelaz u Makedoniju je 2-3 km posle jednog od najstarijih manastira u Srbiji, Sv.Prohora Pčinjskog. Sagradio ga u X veku Vizantijski car Diogen, danas postoje samo fragmenti iz tog doba.
I poslednja u ovom nizu, crkva Sv.Djordja , sagradio u prepoznatljivom stilu kralj Milutin. Nalazi se u selu Staro Nagoričane, Makedonija.
Kroz Makedoniju,pre Skoplja,
Put kroz Vardarsku dolinu,
I najzad Grčka,
Ako nešto nisam pobrkao, jedan od ovih vrhova je Olimp, stanište bogova iz grčke mitologije.
Tvrdjava Platamonas, 13.vek
Sendvič-pauza u dolini Tempi,
dalje prema jugu...
Prilično monotoni krajolici,
Velike površine pod vinogradima,
Spomen obeležje poznate bitke u Termopilskom klancu .Termopilska bitka (avgust 480. pne.) je bila bitka između saveza Grčkih gradova-država i Persijskog carstva.
Daleko brojniji Persijanci su napredovali prema Atini, a Grci su odlučili da ih zadrže u planinskom prolazu Termopile (u prevodu sa grčkog "topla vrata"), da dobiju dovoljno vremena za evakuaciju Atine i da pripreme jaču armiju. Spartanski kralj Leonida je komandovao odbranom. Sa 7.000 vojnika zadržavao je 200.000 Persijanaca. Koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobru obučene vojnike uspevaju da zaustave i izazovu teške gubitke Persijskoj armiji. Osvajanje Termopilskog klanca je dalo Persijancima mogućnost da kontrolišu široke oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Iako pobednici Persijanci su pretrpeli gubitak morala zbog teških gubitaka.
Od 7000 Grka, bilo je 300 Spartanaca koji su svi izginuli i njima u spomen oko Leonidinog spomenika je zasadjeno 300 čempresa. 2 avgusta, baš kad sam prolazio, održavano je obeležje tog dogadjaja.
U večernjim satima stigosmo u Atinu.Neopisiva gužva je na ulicama, koje su inače dosta loše obeležene. Npr, za Akropolj tj centar uopšte, nema putokaza i sve se svodi na vizuelnu orijentaciju.
Inače, koliko sam zapazio, u Grčkoj su relativno dobro obeleženi auto putevi i glavni pravci, ali su sporedni tj. lokalni katastrofa. Na glavnim putevima pored Grčkog teksta, ima i ispis latinicom i to sve velikim slovima, a lokalni putevi samo grčkim pismom i malim slovima, koja su za neupućene dosta nerazumljiva.
Ne pomaže ni mapa ako je pisana latinicom, a u manjim mestima je i problem sporazumevanja, jer osim u primorju, Grci ne govore strane jezike.
Atina, Kula Vetrova, poznata i kao horologijum (ili horologion, tj. časovnik), je osmougaona sahat-kula od pentelijskog mermera, na rimskoj agori u Atini. Građevina je kombinacija sunčanog sata, klepsidre (vodenog sata) i vetrokaza. Navodno ju je izgradio Andronik iz Kira oko 50. pne.Građevina je visoka 12 metara, prečnik joj je oko 8 metara, u antici je na vrhu imala bronzanu figuru Tritona, u vidu vetrokaza, sa štapom u ruci, koji je pokazivao pravac iz kojeg su duvali vetrovi .
Rimska agora, sagradili Rimljani u grčkom stilu, kad su zauzeli antičku Grčku.
Pred ulazom na Akropolj. Pošto je bila noć, nije se moglo ući, a ulaznica je 12 e.Akropolj (grčki akros, vrh, polis, grad, doslovce "grad na brdu"), je stenovito brdo, antičko svetilište posvećeno grčkoj boginji Atini.Visine je oko 150 m, a sam vrh čini platforma dimenzija 300x150 m, gdje se nalazi arhitektonski kompleks. Brdo je prvi put utvrđeno zidovima u mikenskom periodu, a delovi tih prvih zidina su i danas vidljivi. Zidovi utvrđenja koji danas dominiraju su izgrađeni poslije persijskih ratova u prvoj polovini 5.veka pne.Izmjene su rađene u Periklovo doba i kasnije, kada je Akropolj postao glavno uporište grada.
Partenon, posvećen Atini Parteno, zaštitnici grada, najljepša građevina Akropolja, Izgrađen između 447. i 438. godine pne, kao deo velikog Periklovog građevinskog poduhvata. Ovaj takozvani Periklov Partenon (Partenon III), je zamenio jedan raniji hram u mermeru, koji je građen posle bitke na Maratonu, negde oko 490. pne i koji su Persijanci srušili 480. gpne. Partenon II je zamenio jedan još raniji, koji je građen oko 570. gpne.
Stare kuće u podnožju Akropolja. Kažu da su veoma slične bile i u Periklovo vreme.
Plaka, lepe stare uličice pod severnim obroncima Akropolja.Veoma posećena, Boemska četvrt, kafići,restorani, ateljei... vrlo živo i u sitne sate
Upozorenje: kugla sladoleda 3 e
Unutrašnji zid jednog od kafića,
Dan 3. Ajmo dalje...
Διώρυγα της Κορίνθου -na ovo sam mislio-kad vam ovako nešto piše na putokazu, aj znajte kuda treba ići.
Korintski kanal je kanal koji spaja Korintski zaliv sa Saronskim zalivom u Egejskom moru. Prolazi kroz uski Korintski prolaz i razdvaja poluostrvo Peloponez sa ostatkom grčkog kopna, čineći ga tako ostrvom. Kanal je dug 6,3 km, širok 21 metar i građen je u periodu od 1881-1893, a više pokušaja gradnje je bilo još od antičkog doba.
Kažu da je prava Grčka Peloponez.
Gledano istorijski, verovatno jeste tako jer se istorija antičke Grčke najviše "dešavala" upravo ovde.
Mikena. sagradjena oko 1350. pne je bila "zlatni grad", centar moći Mikenske civilizacije i Agamemnonova prestonica.
Jedan od najstarijih gradova na svetu uopšte, u novije vreme je nanovo otkrio poznati arheolog Sliman oko 1876.god.
Poznata i po zlatnim maskama sa preminulih vladara.
Ulazom dominiraju tzv Lavlja vrata
Lavovska grobnica
Izuzetno verna maketa današnjeg izgleda Mikene, u muzeju pored. Ulaznica u kompleks 8e, deca free
Inače, do Mikene se stiže odvajanjem sa autoputa Korint-Tripoli. Postoji veliki putokaz na auto putu, jedan odmah po odvajanju, i dalje više ne... Jedna baka kod koje smo kupili odlično crno vino nas je uputila kako stići, čim sam izašao iz kola i krenuo ka njoj sa mapom u ruci ,nasmejala se i upitala: Mikena...?
Znači nisam jedini .
Zbog već pomenutog problema i izuzetno monotonog krajolika bez vizuelnog orijentira, zalutao sam...
Kroz nepregledne plantaže pomorandži (podsetio sam se filma "Deca kukuruza") promašio sam neobeleženo skretanje , potom dva puta pitao neke ljude koji su me uputili na treću stranu, krenuo sam ka Argosu i Nafpliu, umesto Tripoliju...
I to lokalnim putem...
Nije baš ceo put tako krivudav,ali nije ni puno bolji, imate utisak konsantnog uspona, iako je najviša kota na toj deonici na oko 700mnv.
Pametno korišćenje snage vetra,na planinskim visovima oko 1200 mnv,
U Tripoliju, tvrdoglavo nastavljam dalje prema Megalopolisu-varošici zvučnog imena odakle se nastavlja za Kalamatu, najjužniju tačku i odvaja za Pyrgos,gde sam se ja zaputio .
Prilično naporan put, delom trasa vodi i preko 1100 mnv, što 3. avgusta u podnevnim satima na peloponeskom suncu nije nimalo lako.
Sasušen krajolik.
Na celom putu ima samo nekoliko sela i to visoko u brdima, put na delu kroz sela je toliko uzan da mislite da ste u nečijem dvorištu, a mozda i jeste? (pozajmljena fotografija, selo Andritsena)-nisam više imao živaca da slikam...Mislio sam kad imam trajekt i kako ću do Olimpije.
Najzad stigosmo i do Olimpije.Prvobitno svetilište posvećeno Zevsu,mesto održavanja prvih olimpijskih igara 776.gpne.
Mislim da su je lakše arheolozi pronašli nego ja ,prateći Grčke putokaze. Doslovno sam udario nosom o kapiju od kompleksa, a da nigde nije pisalo gde sam i šta je preda mnom
Nakon Olimpije najzad na pravom putu Pyrgos-Patra. Široka varijanta auto puta bez ograde i ostrva, sa po dve trake u jednom smeru. Ravno,milina...
Sa tog puta se odvaja za Kilini, mesto odakle kreće trajekt za Zakintos, a i Kefaloniju, treba paziti!
Trajekt za nas 4-ro i auto je kostao oko 65e u jednom pravcu!
Konačno da mogu da spavam dok se vozim..
Prvi kontakt sa Zakintosom,u smiraj dana
Argasi, jutro, nešto pre 8 sati. Po meni najlepše doba dana na moru
Nema žive duše u krugu hotela.
Hotel je bio "Iliessa beach" mali, prijatan, lociran na samoj plaži, Ako niste previše razmaženi po pitanju smeštaja, odličan izbor. Usluga polupansion, dorušak švedski sto, večera u obližnjem restoranu, 10 jela u izboru.
Izlaz na hotelsku plažu
Hotelska plaža kao i sve u Argasiju je veoma uzana, ali je more toplo i čisto. Srećom tu je XM inače bih se ucrvljao na jednom mestu
Jutarnja izmaglica
Pošto me mesto ne drži, krenusmo u obilazak ostrva.Gerakas beach, ekološki rezervat i mesto gde se legu kornjače Careta-Careta. Ulaz je besplatan, ali ste limitirani na 3 sata (ako se sećam) ili...??
Zaista čisto more
Za sve koji vole pesak, idealno
Pošto je vreme isteklo, idemo dalje...
Jedna od plaža u blizini mesta Vasilikos,
A ovo je rt Agios Nikolaos sa istoimenom crkvicom,
Plaza St.Nicholas, odma pored, vodeni sportovi, muzika, barovi na plaži, mladi je jako vole
Pogled sa istog mesta, na drugu stranu
Kao i prethodna slika
st.Nicholas beach iz drugog ugla
Samo kilometar-dva dalje
Ova biljka uspeva i buja u vrelom pesku, ne može čovek bos da stoji koliko je vrelo...
Hotel uveče, opet mir i tišina..
Sto za vazdušni hokej, klincima se svidelo
Pogled na mesto Alikanas, severno od Argasija,
Pod maslinom,
Plaža Xigia, poznata po podvodnim izvorima sumporne vode.
Dok ste u vodi, ne oseti se, ali kad se vratite u hotel, ni 5 tuširanja vam ne pomažu. Kao da ste se mazali mućkovima .
Takodje i uvala pored ima pećinu sa šljunkom tik uz more.
Nije mraz, nego prašina iz obližnjeg kamenoloma,
Sledi par slika iz zaliva mesta Laganas, kako kažu, najprometnijeg i najživljeg mesta za turiste na ostrvu. Zaliv se proteže od pomenutog rta Gerakas...
Do ostrva Maratonisi sa druge strane i to ostrvo je rezervat kornjača.
Samo mesto Laganas nije po mom ukusu, pre je za mladju populaciju
Plaža u samom mestu,
Uz plažu,
I malo podalje..
Simpatično ostrvce, deluje veoma romantično, ali se ulaz naplaćuje, pa sam samo bacio pogled sa obale .
Potom sledi okolina mesta Keri, veoma šumovita regija
Maslinjaci kraj puta,
Zbog velikog broja turista na ostrvu, savetovano mi je da karte za trajekt kupim nekoliko dana pred put .Agencija je u gradu Zakintosu, relativno blizu pristaništa.
Opet mir i tišina, kao da nije sezona .
Kontrasni primeri ostrvske arhitekture,
ili
Pošto su nekada ovim vodama harali gusari, ovakve odbrambene kule nisu retkost,
A može i ovako, zvonik na stablu masline
Zapadna obala Zakintosa,
Znam da ste ovu sliku svi čekali, plaža Navagio, poznata i kao ship-wreck
More je neprirodno plavo, a stene neprirodno bele .
Prethodna slika načinjena sa ove platforme
Vozimo se dalje oko ostrva,
Pogled na Kefaloniju u sumrak,
Šta god da znači, neobično je na plus 40 stepeni
Krećemo kući, zamišljen pogled...
Crkva sv.Dionisija, nalazi se neposredno kraj pristaništa,
XM na trajektu,
Ukrcavanje završeno,
i punom parom ka kopnu,
kućica brodskog ljubimca ,
Posle Patre,dodjosmo do ovog prelepog novog mosta preko Korintskog zaliva,
Ništa nije džabe,pa ni prelaz preko mosta-11 e po kolima!
Mesto Galaxidi u korintskom zalivu, u pozadini planina Parnas.
Veoma crvene stene u ovom delu Grčke,
Delfi su antičko svetilište posvećeno Apolonu i ujedno najpoznatije proročište stare Grčke, Smatrali su Delfe za centar sveta. Po mitologiji, tu su se srela dva orla koje je poslao Zevs sa suprotnih strana univerzuma. Dugo vekova verski i kulturni centar. Tu je boravila i najpoznatija proročica Pitija.Proročica je imala značajan uticaj širom Grčke, i konsultovana je pre svakog važnijeg poduhvata: ratova, osnivanja kolonija i sl.Takođe se smatra da je proročica objavila da je Sokrat najmudriji čovek u Grčkoj, na šta je Sokrat rekao da ako je tako, to je zbog toga što je svestan svog neznanja.
prelep i veoma očuvan antički teatar
Tolos na svetilištu Atine Proneje je kružna građevina izgrađena između 380. i 360. pne. Ona se sastoji od 20 dorskih stubova raspoređenih u prečniku od 14 metara, s 10 korintskih stubova unutra. Tolos se nalazi oko 800 m od glavnih ruina u Delfima !
Posto je ovo izdvojen kompleks, stigao sam posle radnog vremena, pa sam pronašao slabo mesto na ogradi kako bi se ušunjali i napravili par slika
Restaurirana riznica boginje Atine
Ulaz tj izlaz iz kompleksa.
Dosta kasno smo stigli, bukvalno smo protrčali kroz kompleks zbog radnog vremena. Pošto su ogromne planine, sunce nenadano brzo zadje, za svega par trenutaka je nastala jaka senka .
Odlazak iz Delfa-ono tamnije na slici su nepregledni maslinjaci-poznato mesto Amfisa. Dosta dugo smo se vozili kroz maslinjake .
U 8 i 15 u jutarnjim satima ulazimo u Kalmbaku, veoma neobično mesto podno Meteora, čudnih glatkih stenčuga usred plodne tesalijske nizije,
Smatra se da manastiri Meteora datiraju iz 11 veka i posle Svete Gore su najvažnija skupina manastira u Grčkoj. Danas ih ima 6 aktivnih, obisli smo 2,Agios Stefanos i Metamorfozis.Grci su sve dobro komercijalizovali, pa se ulaz naplacuje cca 1-2 e, a fotografisanje u porti i samom manastiru je zabranjeno. Ogroman broj turista autobusima dolazi ovamo, pa je gužva poprilična, a kad sunce upeče i strašna je vrućina. U svakom slučaju, vredi videti.
Nažalost, slike su samo bled zapis pravog doživljaja.
Metamorfozis-Preobraženje, poznat još kao i Veliki Meteor.
Nekad se išlo gore pomoću čekrka i korpe, a u 20-im godinama napravljene su stepenice,
Tesalijska nizija, poljoprivredni region
Kosturnica u manastiru Metamorfozis,
Poprilično je upeklo, a viza ističe taj dan u ponoć, valja ići dalje,
Ovo nije na drugoj planet iako tako deluje,
ulazak u Kalambaku sa druge strane
Tu smo malo predahnuli i seli u jedno kafanče, vrlo neugledno i u slast smazali Po giros i po Grčku saltu... odlično je bilo! Nemam sliku, ali nalazi se na 39st 42,27min 16 sec N i 37s,15min i 13 sec E ko ima GPS, neće promašti..
O Kalambake do Makedonije put vodi kroz mahom ne previše zanimljive predele u unutrašnjosti, slede tranzitna mesta Grevena, Kozani, Ptolemaida,Itea,Niki-Medzitlija u Makedoniji,Republici Makedoniji .
U pograničnom mestu je ponovo bio saobraćajni rebus po pitanju kuda dalje, i pitao sam u jednom servisu mahinalno za put za Makedoniju!! Bili su jako neugodni nakon toga, pa sam se izvinuo,pitao za Skopje, i na kraju kad sam spomenuo Jugoslaviju, dobio sam odgovor. Posle sam video da i na putokazu piše Jugoslavija.
Neposredno po ulasku u Makedoniju-stado krava opušteno na putu. Mesto Bač postoji i tamo
Posle granice dolazi Bitola, kupili Veeeeliku lubenicu, vozili slalom po lošim ulicama grada i zaprepašteno gledali prilično neuredjene i oronule ulice i zgrade.
Očigledno im je standard niži nego nama. Uglavnom vozila istočnog i YU programa po putevima.
Posle po dobrom putu stižemo u Ohrid, i sa velikom mukom pronalazimo parking u blizini jezera.
Ohrid je vrveo od gostiju, kao nekad na primorju, u svakom restoranu krcato, svira živa muzika, uglavnom ex-yu, narod se veseli...Kao da sam se vratio kroz vreme na Jadran 70 i neke...Setalište uz jezero prepuno, tezge, umetnici, kokice, ma svega...
Pljeskavica u lepinji i to dobra je bila tada (2008)u našim parama 70 dinara, a pivo nekih 30-35. Kurs 1 evro - 62 denara. Po radnjama, pa i restoranima upadljivo jeftino, pravi oporavak za džep posle Grčke.
Npr-u Grčkoj kad ste na auto-putu, hteli ili ne, jedino na benz.pumpama možete kupiti recimo, običnu pijaću vodu. Bez izuzetka cena je 1 evro za flašu od 1,5 l. Posle odete u npr LIDL i kupite pakovanje od 6x1,5 za ukupno 1,16e .
A na istim tim pumpama uz auto put i na plus 40 možete kupiti lance za sneg
U GRCKOJ JEDINO U LIDL MARKETIMA SU CENE MANJE VISE NORMALNE, SVE OSTALO DERU KOŽU S LEDJA, POSOLE, PA VRATE
Ohrid-kraj drugog dana
Jutro u Ohridu,
Najpre je bio starogrčki teatar, a onda su ga rimljani pretvorili u arenu za gladijatore. Danas se tu održavaju letnji festivali,
Samuilova tvrdjava,
Sledi još par slika iz Ohrida i okoline, da zaokružim temu kao što sam na početku i napisao
Arheološki lokalitet tj.ostaci rimske bazilike,
Radovi na lokalitetu,lopata,metlica i olovka su glavni alati,
Obnovljena crkva sv.Klimenta,
Pogled na Ohrid sa Samuilove tvrdjave
Jedna od vinarija u pešačkoj zoni, veoma dobro vino za oko 1 e po litri. Toči se kao na benzinskoj pumpi,
Zanati koji odumiru,
Vrlo razvijena ekološka svest ,
Na putu od Ohrida ka sv.Naumu
Veoma lepo i čisto jezero, oko 8 metara vidljivost u dubinu ,
Manastir sv.Naum u istoimenom mestu,pored lepa plaža i kamp, vidjeni sa jezera,
Ušće Drima u Ohridsko jezero, hladna voda, idealno za hladjenje piva
i lubenica ,
A poprilično i brza...
Prodavačica predmeta od ohridskog bisera,
Stara crkvica u manastiru sv. Naum
Kao more...
Zalazak sunca nad jezerom...
Iz ove pukotine kreće reka Drim, par stotina metara uzvodno od ušća,
Pogled sa Galičice,
Penjanje uz Galičicu,
Galičica je nacionalni park u Makedoniji, poput grebena koji razdvaja dva jezera. Najviša tačka je na oko 2200 mnv. Iza one krivine je prevoj, oko 1600 mnv,ujedno i jedina tačka sa koje se vide i Ohridsko i Prespansko jezero.
Prespansko jezero
Okolina Prilepa, po nekima na ovom brdu su bili Markovi konaci...
Od Kraljevića Marka danas su ostali istoimena marka piva i vina .
Idu svi,ajmo i mi.Godinama sam se uspešno opirao, nekako mi sve te priče delovale u dva pravca,ili preskupo ili nisam ništa posebno zapazio.O problemu viza u tom periodu i čekanju istih ,da ni ne govorim. Ukinu se vize, i ajd da probamo. Odmah da napomenem učinio sam sve što je bilo u mojoj moći ,pripremio se krajnje kvalitetno za put, kao za Portugal npr, a ukupan rezultat je sadržan u ostatku reportraže. Prva želja je bio Peloponez,tačnije Finokuda,ali nemamo mi pare za to planinarenje. Alternativa Pilion. Nešto me u pripremi povuklo tamo. Nema naših napaćenih tranzicionih sugrađana ( što je u pravilu uvek dobar signal jer masa ne znači i kvalitet) , Holandjani i Nemci,i ja logikom ako valja njima valjaće i nama. Bar oni imaju izbor gde da putuju. Nađemo ekonomski isplativu varijantu i krenemo standardnom rutom
Pančevo-Smederevo-autoput-Volos-Pilion
Vardar U Makedoniji,ili u prevodu nismo još stigli do krivine "srpska radost"
Pravimo pauzu gde je espreso onako a nije ni skup.
Ušli u Grčku,
Prva prava krivina "srpska radost".Istine radi videli smo more još pre ,kod Katerinija,ali nekako mi ova slika više odiše morem. Prošli grad Volos i idemo obalom prema Koropiju. Već smo 800 km od kuće.
Konačno smo stigli u apartman.Pogled iz apartmana.Sve što od zelenila vidite na ovoj slici a pripada drveću su u stvari masline. Ako na Pilionu nema bar milion stabala maslina nema nijednog. Fascinirani smo tim detaljom.
Mir i tišina.
Zaliv Pagastico,ono preko puta je što bi Englezi rekli prava kontinentalna Grčka .
I plaža, oko 3 popodne,
I u drugom pravcu,
Ovde bih se zadržao sa komentarom. Ja sam ovako nešto i očekivao u Grčkoj ,tj na Pilionu da budemo precizniji. Pogotovo sam očekivao kad sam "naslutio" da Grci baš i ne shvataju ozbiljnost situacije te da nikako da se "podese" prema istoj. Ja sam uspeo lična "podešavanja" da izvršim a iz slika je vidljivo da su ozbiljni turisti stvarno "podesili" ozbiljnost Grčkih turističkih radnika. Prazne plaže i lokali na koje smo nailazili krajem avgusta i pocetkom septembra su očit dokaz. Žao bi mi bilo,ali imam utisak da se Grci ponašaju kao mi u SFRJ,'89,i nažalost takav odnos vodi samo u atrofiju.Nema tu ni napretka ni smislenog života. Njihova zemlja ,njihov problem.
Sam kraj u kome se nalazimo, najverovatnije,naša procena je da tu bogati Grci imaju svoje kuće,da ne kažem vile. Po mojoj ličnoj proceni ne manje od hiljadu ljudi ima kuću/vilu iz koje je vidljivo da im "milionče bato" i nije stran pojam. a nekima kao i da je ostalo jako puno miliončića. A da fora bude veća, sve je zakamuflirano za strance,infrastruktura poprilično loša,kao šatro seljaci gaje ,koze, ovce,masline, jedna prodavnica,pekara, nema asfalta,a kad malo covek prošeta,ima šta i videti....
jedan od mojih favorita,na obali mora;
A kamuflaža u praksi izgleda ovako,
prodje se neki obor sa kozama,pa onda odvajanje u levo sa "glavnog" puta,bez ijedne table,svetiljke,ni asfalta naravno,
Ni Mrkonjić ga ne bi ovakog napravio,
i posle jedno 200-njak metara,prilikom izbijanja na obalu ,
Taj čamčić mi je i bio ideja vodilja da nešto mora biti,pre čamca,
"Ono" pre čamca izgleda ovako:
Opet kažem naš lični osećaj ja da te male kućice, su ko zna kako sticane, jer do sada nam se nigde drugde na svetu ,nije desilo da na nas na neko viče,što hoćemo da slikamo,nešto,pa makar to bile i komande strategijskih grupacija po Istočnoj Aziji, i tajkunske vile po Hrvatskoj i objekti sagradjeni poštenim radom tokom kolonijalnog vremena ,nigde osim na Pilionu u Grčkoj. Mene luksuz ne privlači, ali to što imaju Grci na tu temu,to Arapi ujutro na WC šolji ostave.
Pa niko ne brani da slikaš zgrade i kuće.
Činjenica je da se broj turista iz Srbije može izjednačiti sa nulom posle Katerinija i te oblasti ,ali ipak jedno veče čist jeres u Kala Neri (prvo selo pored,ništa posebno ako neko hoće slučajno tamo da letuje) ,
Uglavnom,nakon dva tri dana prikupimo snagu,da krenemo u obilzak poluostrva.Unapred smo bili upozoreni na strukturu ,oblik i sve ostalo na tu temu,ali avanturistički duh u meni je nadvladao sve strahove. siguran u svoju mašinu , malo manje siguran u stil voznje ,ali podjednako siguran u kočnice, i ABS,i ESP .
Ne postoji ništa na ovom svetu što Vas može pripremiti za vožnju po Pilionu.Najverovatnije slike ne mogu dočarati te krivine,padove ,uspone i kombinacije istih, ali ko voli da vozi nek ode i proba. Ako bih mogao da približim, kao da neko sastavi spuštanje iz Han Pijeska prema Vlasenici i spust sa Tare kod Perućca,E isto tako samo dvaput teže ,duže i strmije.
Krećemo prema jugu,početak uspona.
Putešestvije tog prepodneva ćemo završiti sa druge strane onog desnog brda što se vidi na slici.Sa predivnim pogledom na Eviu,
Približavamo se vrhu,više se more ni ne vidi,
Dobra stvar u Grčkoj ,je kad se popneš na vrh,nagrade te sa tablom gde je koje mesto. Na celom putu nismo koristili GPS, samo karte koje sam skinuo sa viamichelina, označeno je sve uglavnom,samo što sistem označavanja ipak traži aktivnu vožnju i navigaciju. .Prešli smo preko 400 km po poluostrvu i nismo promašili ništa bitno. A videće se iz priloženog da smo gadjali "zavučene" objekte.
Vrh,
Elem spičimo mi par kilometara po vrhu planinskog lanca,i dodjemo do Argalastija. recimo da je to mesto neki centar južnog Piliona .Malo je veće, a što je najzanimljivije popularno je kod turista a uopšte nije na moru. Otprilike holandski i nemački zaljubljenici u prirodu ,planinarenje i tako te fore. Iako smo prošli četiri/ pet puta kroz njega nismo se zadržavali u istom, ali u prolazu uhvatismo ovo:
Tu posle vrha,vozim po prvi put četvrtom od kada smo sišli sa auto- puta,tri dana ranije, , a pogled je ovakav,
Nakon Argalastija,produžimo prema Milini I Hortu,i tu na našu veliku radost opet ugledamo more. Znači krivina"srpska radost" drugi put,
Dalje niz put,opet serpentine,prva/druga/na pojedinim pravcima bezobrazno treća i u udjosmo u Horto i Milinu. To su dva mesta sa te zapadne strane Piliona koja su za preporuku. Horto je krajnje malo,ali fino,plaža nije vrhunska ali je recimo korektna,more prva liga, dok je Milina veća,s tim što sve ove gradacije treba uzeti sa rezervom. Horto ima 100 stanovnika a Milina 150,npr. Uglavnom,za one koji vole godišnji u tako malim mestima a da opet nije krajnja pustara, preporuka.
Horto iz profila,
Milina iz profila,tj .preko puta ovog malog ostrvca a iza ovog prvog rta, ni ne vidi se...
plaža izmedju,
E ovakvih malih plaža ima na desetine ,posle Miline prema Trikeriju. Voda tirkizna,auto se parkira na put ,eventualno pored puta za one sa imalo mozga, i uživas ,uglavnom sami..... To što je pojedincima sad palo na pamet nek im služi na čast,kad ih već nije sramota.
Horto,
Slobodni zidari i šetalište,
slobodni zidari i priroda,
Era mermera.Nikad neću razumeti ljude koji spiče milionče u nekretninu pored glavnog puta,
Milina,samo joj ime kaže,
Mestašce je baš fino,ono istini za volju pogodjeno "krizom" enormno zato što im je klijentela uglavnom iz Nemačke,pusto do neverovanja,ali nama to nije smetalo da uživamo. Čak smo se osećali i kao pravi trendseteri. Mi sednemo u jedan od lokala,a onda jedna nemačka porodica sedne do nas,po onoj logici da treba sedeti u lokalima koji su puni gostiju.E s obzirom da ostali lokali nisu imali ni toliko gostiju(dvoje) osetili smo se važnima,tj trendseterima. Da mi je neko pričao da ću biti trend seter na godišnjem....
Nemac a avanturista,
Izlazimo iz nje i vatamo se juga. Prizori na izlazu.
Put posle Miline,rečima izgleda opisan izgleda ovako: levo ,desno,druga,treća,pa opet levo desno,gore ,dole,pa opet levo, desno.na desetine izolovanih plaža, negde ima nekog ,uglavnom žive duše nema, a more tirkizno ki u priči,usamljene kuće i mir i tisina. Blago rečene predivno a evo da pokušam i da slikom pokažem:
E na ovoj slici se vidi mesto Trikeri. Mnogi tvrde da vrhunski izgleda unutar "gradskih zidina" ali nas odvoji krajnje neprimetan znak i nov put.I umesto u Trikeri kako na karti put vodi,taj novi put koji ni na jednoj dostupnoj karti nije ucrtan vodi ka Agia Kirjaki, ili u prevodu Sveta Nedelja. Znači izbijamo na Egejsku stranu,spust kao u Vengenu,samo malo zajebaniji, i pogled:
a evo i Evie,
Levi ćošak Svete Nedelje,
Ovo je ujedno jedan od razloga što smo se oduševili ovim mestom. Tabla i parking,da se ne ulazi u mesto zbog pomanjkanja prostora i da se auto besplatno parkira. Ne košta ništa a puno znači. Tu sam počeo da verujem da bar neko u Grčkoj razmislja o turizmu. na smislen i potreban način. Do tada sam mislio da se turizam u Grčkoj svodi na "pet eura nizašta"
Desni ćošak, i dokaz da ipak nismo u Skandinaviji nego na Balkanu.Fali dvadeset metara trotoara.
Mesto je pravo Grčko.Supruga kaže da su upravo tako slikovito i opisana mesta u knjizi(Mandolina kapetana Korelija). Orginal orginala. Ribarsko mesto,koje uredno nadleću Miraži, sve je plavo i tirkizno plavo, brodica tušta i tma, a i ma čak i riba u vodi.
E ovaj zaliv sam ceo preronio ,i oko grebena,naravno, i poprilično sam prijatno iznenadjen čistoćom istog. Ono istina očekivao sam više biljnog i životinjskog sveta ali bar ni traktorskih guma nisam video. Iako je kako već rekoh ribarska luka puna brodova i brodica. Braćo i sestre iz Svete Nedelje svaka čast,
Još malo slika sv. Nedelje,
Znači sve u svemu,extra mestašce za izlet,mozda i za kratkotrajni odmor, a za10 dana ostanka nisam baš siguran. Izolovan je do kraja,nema plažu tj ima 11 metara plaže,mada oni koji iskreno vole ronjenje i plivanje imaju gde da se bućnu, od prodavnica ima dve trafike ,dva tri restorana,jedan kafić i to je to.Postoje neki apartmani ,hotel ili pansion možda ima,nismo videli i to je to. Sto ljudi sto ćudi, možda se nekom i svidi.
Uglavnom nakon kafe,i zapiranja u Egeju,polazimo prema sledećoj tačci. MIKRO.
Kao što se da pretpostaviti pre Mikroa,treba stići do istoga. E rodjaci moji. To je priča za sebe. Onaj spust u sv.Nedelju odjedared postade uspon na Elbrus. I tu se desi nešto sto ćemo dugo da pamtimo.Osim predivnog pogleda na Egej,nakon jedne blage krivine od 240 stepeni u levo ,izbih na pravac,kad u mojoj traci džip . Stoji džip. Mislim džip je okrenut prema meni a jedna ćurka,da je tako nazovem u nedostatku lepšeg i preciznijeg izraza , stoji zaustavljena i vata snimak sa vozačkog mesta Egeja .Pa mislim logično je . Predivan pogled,ona na godišnjem odmoru,lepo je stala,mislim lepo je stala u pogrešnoj traci i ispred same krivine,.Kako je ona mogla da zna da će neko da naidje iz suprotnog pravca ? To su čiste budalaštine,kad neko vozi svojom trakom. Ja sam brate za njenu logiku. Vozim kuda ja oću i kako ja oću,stajem gde god je pogled lep, da imam čime da obogatim profil na fejsbuku, i tako to. GLUPAČO JEDNA UMALO NISMO SVI IZGINULI! Upamtio sam joj italijanske tablice ,CY su prva dva slova.
Obidjem je lagano,i dok je supruga došla sebi,uhvatimo ova dva predivna snimka,a da smo ostali u svojoj traci,zamislite braćo moja.
Nakon Dogadjaja,opet smo na vrhu ,pa spuštanje na dole,vraćamo se na onaj put Trikeri-Milina, pa opet Milina -Horto-Argalasti, e tu negde se vatamo nekog puta i nadjemo skretanje za Mikro.Kažem nadjemo, pretpostavljali smo da je to tu negde,ali defitnitivno osim znanja treba uračunati za takva odvajanja faktor sreće.
Skretanje,
Kakvo je to bre pitanje,gde je asfalt? Da li su stari Egipćani ili rimljani znali za asfalt? Nisu! Pa šta se onda mi bunimo. Jednom u životu se vozili autoputem kroz Hrvatsku i odma' gde je asfalt? Ajte molim Vas.....
Njeno veličanstvo bankina je klasična Vatikanska zavera.Naročito je podvala bankina i ograda,ako se nalazimo iznad provalije od hiljadu metara .
Krivina "srpska radost" n-ti put,
I odmah iza nje krivina "srpska radost" n-ti plus jedan put,
Nastavak spuštanja,ovo mesto koje se vidi uopšte nije taj Mikro,kako bi neko mogao pomisliti.To je neki Platanijus,ili tako nešto .Mikro je ispod nas,ni ne vidi se na slici a već smo pola puta prešli ka njemu. Sve u svemu 7km puta(ukupno računajući i asfalt i ono bez asfalta) a savlada se nekih 1000m nadmorske visine.
0 metara nadmorske visine,
E sad najveća nedoumica našeg boravka u Grčkoj(ako izuzmemo pitanje trotoara,povrća i sireva, ) je bio taj Mikro. U toku priprema za put dva smeštaja su ušla u uži izbor.Onaj apartman u Koropiju na istočnoj strani i neki hotel u Mikru.Lomio sam se danima ,šta uraditi pošto su po ceni i kvalitetu tu negde,ali me stalno mučila,veličina i totalna izolovanost Mikroa u svakom pogledu,u odnosu na Koropi koji je ipak može se reći u civilizaciji. Milsim, Grčki pojam civillizacije.
Plaža u Mikru je vrhunska što se da videti iz priloženog,mesto ukupno ima desetak objekata,kafić i tavernu,i taj pomenuti hotelčić, i to je to. Ništa više i ništa manje. I diskutujemo o toj situaciji i dan danas. Mikro ili civilizacija? Mi stvarno nismo bili na odmoru u tako maloj naseobini,da se tako izrazimo, i nismo baš sigurni da je to ono što bismo i voleli. Ne kažem da nije vredno probati ali baš nismo sigurni.Sve je to u redu,odmor ,tišina,more vrhunsko, plaža desetka,iz apartmana skačeš u vodu,upoznaš sve za dva dana,ali treba biti tu deset dana. Onako sami za sebe. Baš smo ostali u rebusu. Da ili ne?
Centar naselja, i taj hotel u kome smo dobili "nepristojnu" ponudu za godišnji odmor. Tražili su 35 eura dnevno za noćenje sa doručkom za dve osobe.
i ostatak mesta,
Tj,da budem iskren ima još u desnom ćošku i jedna taverna, u kojoj sam popio najlepšu kafu u Grčkoj.
Da budem precizniji,to je već neki četvrti, peti dan godišnjeg, i već sam bio naučio da nigde u Grčkoj nema dobrog espresa,pa sam naručio nes kafu. I dobio sam vrhunski nemućeni nes, u lepu šolju,koju nisam ukrao. Šta ću, rodila me majka poštenog.
Ima jedna anegdota,šta je u SSSR bilo potrebno da se upiše gluma kod nekog čuvenog profesora ? Samo jedan zadatak. Trebalo je izgovoriti reč "Zdravstvuj" na 32 razlicita načina.
E verovatno sam ja izgovorio reč "Bill"(račun na engl.) na neki od ta 32 načina, mada mi iskreno nije bila namera, a konobar me pogledao sažaljivim pogledom,kao da sam mu trazio njegovu glavu na tanjiru, i ponovi reč "Bill?" kao da me pita "Zar baš mora?" Tad shvatim šta se u stvari desilo i promenim pitanje u "how much" i bacim osmeh kao tupava plavuša na ispitu iz klasične nemačke filozofije.
Naravno da ne kucaju fiskalne račune,te time i objašnjavaju manjak asfalta i bankina na putu do Mikroa. Nema poreza ,nema ni asfalta.
Mikro iz profila,
Nakon osveženja u moru,odlučimo da prošetamo do tog Platanijusa. Izmedju Mikra i Platanijusa nema puta, tj. bar ga mi nismo videli. Može se peške,plivajući ili da se ide okolo,pa vrh brda,pa opet spuštanje,da se ne ponavljam.
Mi ćemo najbezbolniju varijantu ,svi živi je koriste,peške.
Staza predivna,ako ste koza ili jarac,
a samo pojedinci idu bosi....
A jedan stranac me pitao Crazy or? ma nije crazy,nego lazy,ima patike u rukama...
sve sto vidite u ovom kadru je Platanijus,
jos malo lagane šetnje,
Platanijus,značajnije veći od Mikra,ima bar 50 objekata, mali dok,par trafika,koja tavernica i kafić,hotelčić,apatrmani,mislim da sam pobrojao sve što ima, zanimljivo za videti,plaža značajnije lošija nego u Mikru, a što se tiče godišnjeg tamo, diplomatski ću zaćutati.Ako neko bude išao nek nam prepriča šta je radio 10 dana...
Vladi Pedali umesto razglednice,
Pre nego što kažem dovidjenja ovom ćošku, par predivnih pogleda,sa staze i iz ostalih delova Mikra,
samo slobodan čovek skače,
Naravno u septembru uvek postoji realna opasnost da vreme koji dan bude i "malo nije lepo" što mu dodje idealno za izlet. Em neću žaliti što se nisam kupao,em nije vrućina na putu i autu, em nema gužve. Potrefio i nas takav dan. Kud ćes bolje za izlet na severo-istočni deo ostrva,čuvenu Zagoru i okolinu.
Taj deo je čuven u Grckoj istoriji po jednoj činjenici.Nikad nijedan osvajač nije osvojio i pokorio taj region. Kad se budu pojedine slike postavile biće čitaocima i jasno zašto nije.
Mi već navikli na penjanja i spuštanja,krenemo samouvereni,ka vrhu pa šta bude.
Redosled slika neće odgovarati putanji ali išli smo,ako ta informacija ikome znači, Koropi-Miles-Vizitsa- Milopotamos-Tsaraganda(npr da se tako piše)-Saranda-jošnekomestonaobali-Zagora-Skijališta-Volos-Koropi. Odvalio sam se od voženja.
Ruta i kraj vredni voženja i ostalog paćenja,vredi i za videti a tu na toj istočnoj obali ima i nekoliko mesta zgodnih za godišnji ,ali kako su mesta "relativno zgodna" relativno su i popunjenija i relativno su i skuplja od zapadne i jugozapadne obale.
Zagora,
Skijalište,udaljeno svega 15 km i od istočne i zapadne strane Piliona,neverovatno ali istinito,mi dok smo se spremali za put na pitanje gde idemo na godišnji,odgovarali smo " u blizinu nekog skijaškog centra..."
Ovo je ujedno i jedino mesto koje sam promašio,tj mrzelo me da se vraćam,nisam skontao tablu za skretanje.Pa osim što nismo prošli pored skijališta,a želeli smo,išli smo putem koji je nekih 20 km duži ,tj vodi preko Volosa,a nismo hteli tuda,mada i tu ima zanimljivih mesta i pogleda za videti ali se nama već baterija istrošila,vreme bilo loše a sumrak,te samo slika Volosa sa početka spuštanja,ovako nešto,
Zagora,a isto tako i ostala mesta na Pilionu,su pravi magnet za turiste,jer su očuvali arhitekturu i duh nekih prošlih vremena, a ja bih dodao da za razliku od ostatka Grčke, ovaj kraj je imao procvat dok je Grčka bila okupirana od strane Otomanske Imperije. Miles ,Vizitsa ,Zagora i Tsaraganda, iako uopšte nisu na moru,mada imaju predivne poglede i na zaliv i na Egej, vrve od turista. Naravno kao i sve ostalo tokom naseg godišnjeg mi smo zatekli prazne lokale i ulice,ali to nam nije smetalo,čak štaviše......
Zagora,glavni gradski trg,
pa taverna u kojoj smo predahnuli,
Pa drvo iz koga ističe voda,nemam pojma kako, ne vidi se nigde da crevo ulazi u drvo,
pa Petrova ojzeri iz drugog ugla,
Stoletni čempres,
i naravno crkveni objekat,
ostatak trga,
Slikano samo za ljubitelje starih vozila,
Na blatobranima VOLVO oznake, a tablica pamti jako puno.
Mi smo tu seli i ručali,nije bilo loše. Kažem nije bilo loše,supruga je oduševljena Grčkom salatom a ja sam za roštilj rekao da sam video i bogatiji. Najvažnije je da smo uživali, opušteni,u miru i tišini,da je higijenski više nego korektno,da je osoblje ljubazno,cene su one trenutno važeće u Grčkoj, e sad o nekim stvarima se da diskutovati. Ceo izlet je baš bio uživancija,mada izuetno naporan za voženje,sreća pa ima i mora da se pošten čovek opere:
Ovo je mesto je najfinije po načoj proceni na istočnoj obali. Onako što bi lale rekle ,taman. I zove se Horefto.
Saranda,malo manja a ništa manje slatka, nažalost slika izgubljena verujete na reč .
I oprani vozač Toyote, na plaži Milopotamos. Mnogo good lokacija za kupanje .
Još koja slika iz kategorije "Znakovi pored puta". Prvi i meni najsladji. IDIOTIKO PARKING . Ja sam shvatio da je to mesto gde ja treba da parkiram.Pošto svi ostali parkiraju na plaži,pored ležljake ,uz peškir i slična inteligentna mesta. E pošto ja nisam toliko inteligentan,ja sam onda dao sebi slobodu da prevedem IDIOTIKO PARKING kao parking za idijote pa ko velim, sa svojima....
Naknadno mi je prijatelj koji živi i radi u Grčkoj objasnio da taj znak znači privatan parking, tj parking za goste restorana u tom konkretnom slučaju. Čovek se uči dok je živ. Takav bi znak kod nas trebalo postaviti na parking od Vlade.
Na povratku kući,vidimo i ovu tablu.Ne treba ni napominjati odgovarajući skeč izmedju dvojice Grka.
"Odakle si?" ,pita prvi,
"Iz Malakija!" kaže drugi.....
Evropska Unija će i kod nas doći kad tad,
Solarna elektrana kod Larise,
Lekcija broj jedan iz Vojne geografije:Ako Osmanlije opet nagrnu,ovde se čekaju u zasedi i blokadi-početak Moravsko/Vardarske doline, a ne da se gamad raširi po kosovsko -metohijskoj ravnici.
Imao bih onako još par komentara,opštih.
Mene lično je zeznulo to što sam se pošteno spremao za putovanje a ipak su mi promakli detalji,koji su me kasnije iznervirali. Da crnjak bude veći sa svim ljudima sa kojima sam pričao pre puta i nakon puta,dobio sam isti odgovor.
Citat:
"Pa ti ne znaš? "
Mada moram da priznam da pomoć i saveti prijatelja su ipak bili nepogrešivi i neprocenjivi.
I ovom prilikom se zahvaljujem Peri Zrenjanincu iz Atine i Đoletu ,na pomoći. Bez saveta njih dvojice ovo putovanje bi izgledalo skroz drugačije.
Makedonija. Zemlja i narod koji volim ja,
Iako pojedini makedonski kontrolori letenja i dalje pričaju kako su popili i pojeli više,ne zameram. To su moja braća i sestre. Biće dana za megdana, ,i nemoj samo posle opet da pričate kako ste više popili.
Ostali smo malo u čudu ,da ne kazem razočarani,stanjem infrastrukture na glavnom putu. Šta se tek dešava sa strane,saznali smo kad smo u povratku tražili negde da popijemo kafu,a nijedne kafane sa desne strane puta,pa ladno udjemo u Kumanovo,vau kakvo razočarenje. Oborim glavu,levi žmigavac, polukružno, desno ,autoput, i popili kafu kod odvajanja za Požarevac. Kažem na žalost, sve to izgleda nekako ...
Na kraju osvrnuo bih se i na vožnju i potrošnju goriva. U pripremama za put, kad čovek ide svojim kolima i to dodje u zbir. Naravno da se na kraju puta podvuče crta,ali prvo dodje priprema. E u toj pripremi pita čovek drugare koji su već bili na putu,šta može da se očekuje i ostale šoferske priče. Tu saznam sledeće axiome od pojedinih vozača :
-bezninci ne troše ništa
-naročito ne troše bezninci na putu do Grčke
-regija Beograda -Grčka, u sred letnje sezone, nigde nema gužve ,nigde se ne čeka, i stiže se za manje od 6 sati.
-I manje troši tj veća ušteda je voziti deset bezninaca nego jednog dizela.
E pošto ljudi pričaju bajke evo da i ja ispričam jednu za laku noć.
MI NISMO POTROŠILI GORIVA NA GODIŠNJEM NIŠTA. Sipao pun rezervoar u Janji ,Republika Srpska, i s tim rezervoarom došao do Pančeva, od Pančeva do Piliona, vozio po Pilionu 400km, s napomenom da sam morao da istačem gorivo u kantu kad sam stigao na Pilion jer smo bili preteški sa punim rezervoarom,pa sam onda to gorivo kad smo krenuli sipao natrag u rezervoar, mada sam ga mogao ostaviti i gazdi Vergonisu na poklon,ali eto nisam,zatim se sa tim gorivom vratili,otišli u Deliblatsku peščaru,i odatle ja krenuo za Banja Luku,i tek u Šamcu sipao ponovo gorivo,mada sam imao još goriva do rezerve.
Evo i dokaza,da mi auto ne trosi ništa. U donjem desnom uglu je računar podešen da pokazuje trenutnu potrošnju a ona velika cifra je brzina. Iz slika se jasno vidi da auto troši skoro ništa.
Takodje bitan faktor je i vreme za koje sam, stigao do Grčke. Ni 6 sati. Tj bilo bi i pet sati ali smo skrenuli u Lidl,posle Volosa, pa sam tu malo izgubio vremena.
A sad ozbiljno,koga pojedinci farbaju? Pa nema šanse da se prosečno prelazi više 85-90 km po satu putovanja . Ako se pošteno računa. Do Volosa, ima 16(šesnaest zaustavljanja) ,granice i putarine. Bez vršenja nužde,klope ,kafe i ostalog.
Nakon Skopskog aerodroma,ono kad se razdvoje trake autoputa, na 110(sto deset) toyotica ne prati krivine, smanjim na 80 (osamdeset) i to jedva auto isprati ,bez naginjanja,živeo McPherson, i kako onda neko drži ritam od 120km/h do Grčke?
Kako god da se krene iz Srbije(Beograd i 100km okoline) nema šanse da se organizjue put tako da se promaše "udarni termini" .Ili si pušiona kroz Srbiju,ili na granici, ili kroz Grčku.
Od Leskovca pa na dalje nema 100m ravnog puta. I onda pojedinci pričaju kako im auto ne troši ništa. Odmah mi je bilo jasno, na osnovu karata, i profila puta ,da su deonice zahtevne,i da potrošnja mora biti bar 10 % višlja od standardne. Što se i pokazalo kao tačno.
Da ne budem pogrešno shvaćen, sve u svemu ,bilo je ok, ali je ostajem pri stavu " video i jeftinije i bolje " tj. teško će me videti Grčka ponovo, za moje pare.
