Nakon dužeg vremena ponovo jedan od nastavaka serijala Republika Srpska. Sama Republika Srpska po mom skromnom mišljenju je najlepša na jednom drugom mestu, o čemu ću se posebno baviti kada dodje vreme,ali najlepša stvar u RS je Olimpijska lepotica -Jahorina. Bog, lično, napravio mesto gde izvire hedonizam.
Dodamo li svemu ovome iskusno planersko oko koje uočava stabilan anticiklon i obaveštajnu informaciju da snega ima " preko 2 metra" jasan je pravac napada. Zvornik-Vlasenica-onaj uspon- Han Pijesak- carstvo Cicka Bjelice-Pale i tu smo.
Spomenuh Cicka Bjelicu. Zaslužuje koji red. To je neki lokalni šerif. Kao i svi sprski rukovodioci,milijardu godina upravlja nečim. Jednom prilikom neko je proleteo na crveno. Pitaju:
- Kako si to uradio? Pa to ne sme?
-Sme.
-Sme?
-Sme ,rek'o Cicko Bjelica.
-E onda sme. Ako je on rek'o.
Sreća taj dan žuto treptuće na semaforima u Sokolcu. Nisam morao na crveno.
Nepunih dva sata i četrdeset i stižem do kraja očišćenog asfalta. Za divnu pohvalu to se dešava tek ispred parkinga gde treba da stignem a to ujedno predstavlja i sam kraj puta koji koriste turisti. Ovaj put sam se smestio u pansionu Rajska Vrata. Ranije sam svraćao na kafu i klopu a ovo je prvi put da ostajem na konaku. Gledajući kroz prozor sobe shvatio sam razliku u tekstovima turističkih brošura. Sa pogledom na stazu to u planinama može realno da znači i kilometrima daleko. Najčešće uz takve opise ide i komentar ,Ski Bus staje odmah ispred. E u Rajskim vratima ,nemaju skibus. Skijašnica je na stazi,ali bukvalno. Sobe s pogledom na suprotno brdo, pošto je staza ispod terase. Dest minuta i već sam u kamin sali na jutarnjoj sa ratlukom. Espreso bez ratluka je kao mešalica u ladovini.
Za stolom pored poznanik iz vazduhoplovnih krugova. Još deset minuta srkanja kafe, i trideseti minut nakon parkiranja već sam bio na stazi. Da sam na vreme mislio i znao, moglo me je u apartamnu sačekati i ski pas. Ovako smo se spsutili stazom do kase, što je oduzelo nekoliko minuta ,ali četrdeseti minut već je pala prva vuča.
vlasnik jednih skija je vazduhoplovac. koje skije?
Dan počinje polako da puca. Sunce sija, Staze kao u udžbenicima, i što je najvaznije nema gužve. Druga polovina marta je idealan period godine za skijanje u Dinaridima, pod pretpostavkom da ima snega dovoljno. Prethodnih godina je to bio izražen problem ,ali su na Jahorini napravili sistem za pravljenje veštačkog snega, E sad kako sistem funkcioniše niko ne zna, jer od kada su ga instalirali imaju dovoljno prirodnog snega. Uradi ti svoje, a onda i Bog nagradi.
Jedna ,druga, deseta žica, kaže prijatelj:
"Moš' ti preživeti ove Jahorisnke staze, vratio si se."
Nastavljam. Od svih staza po mom skromom mišljenju, a i mnogi drugi se slažu sa mnom, najlepša je staza " fapova mašina " u kombinaciji sa ženskim spustom. Ili što bi prost narod rekao Prača. Ona se može vezati i sa ostalim stazama ali lepota počinje otprilike od pansiona Rajska Vrata . Ulaz je prilično miran,ako se vezuje sa prethodnim stazama ,može biti i solidne brzine. Ravno,mirno i lagano ubrzanje. dovoljno da se pripremiš ili odmoriš. Nakon traverze hotela "Lavina" dolazi se na jednu raksrsnicu gde se može levo pa na centarlnu Jahorinsku stazu i žičaru, desno na " Fapovu mašinu " ili pravo na taj deo Prače. Lično preferiram desno i "Fapovu mašinu". Staza se službeno tako ne zove, naravno, Kolokvijalno ime je posledica objašnjenja jednog zaljubljenika u planine koji je taj deo staze prvi plastično opisao. Nakon male prelomnice, čija je uloga kao i svake druge prelomnice, da sakrije nadolazeću lepotu pojavljuje se put, tj staza širine 3/4metra sa blagim nagibom. Nagib se u principu uopšte ni ne vidi, ali se oseti u brzini skijanja. Lagani zavoji,lako kontrolisanje brzine, kretanje bez korištenja energije-perpetum mobile. Stalno visi u vazduhu utisak da je u pitanju magistralni put a ne skijaška staza te strah onog pojedinca sa početka priče da će naići FAP u kontra pravcu, razvio je kod mene Paulijev efekat- kada god naidjem na taj deo staze ja zapevam:
"....da si mala moja, fapova mašina...."
te stoga i takav naziv za taj deo Olipijske staze.
Nakon Fapove mašine,uzdignuta prelomnica i prava Prača. niz kaskada po jedno stotinjak metara svaka se zavšava prelomnicom, i ni na jednoj se ne vidi sledeća kaskada, što pruža enorman ugođaj po dostizanju iste kada pogled preleti preko i skija podleti ispod na novi nagib,veći i brži. Sve se dešava u šumi sa obe strane, te uključenje na prethodno spomenuti levi krak Prače, pod uglom takvim da možeš na vreme videti da li neko dolazi sa leve strane ali da i oštro skreneš i uhavtiš novi pravac pred novu prelomnicu. Sve što je lepo kratko traje i tu se staza završava na najnižoj skijaškoj tačci na Jahorini.
Ostale staze su takodje korektne , bar za neki srednji nivo skijaša. Zahtevne, ali ujedno i izazovne i u danima kakvi su mene ove godine zakačili jednostavno predivne. Ne sporim činjenicu da u drugim Alpskim krajevima ima boljih staza, bolje uredjenih, tezih ,izazovnijih, ali čak i ljudi koji su skijali po Dolomitima ili po Francuskoj smatraju da je Jahorina ,onako taman. Ni previše ,a odavno nije premalo. Napor, ali ugodan. Organizacija i kvalitet staza u konstatnom porastu. Ja lično bih voleo još bolje, ali ko zna koji su razlozi za neke mane. Najvažnija činjenica je da priroda nema manu,a ljudska organizacija je uvek sklona nesavršenosti.
nagradno pitanje za decu rodjenu posle 1991,vijori se zastava koje zemlje?
Ono što bih od staza još, izdvojio je olimpik staza,tj staza na kojoj je vožen Olimpijski slalom za muškarce. Jedno jutro srećem gazdaricu u skijašnici. Pakujemo se i kaže ona:
"Danas su ti uslovi na Olimpiku savršeni"
Nemoj mi dvaput reći. Devet ujutro, Sunce, medju prvima, na dobro pripremljenoj stazi, Malko zaledjena rebarca, da tako opišem podlogu. Full brzina i bez gužve. Četiri, pet spuštanja i osmeh od uva do uva. Koliko je staza bila dobro pripremljena, sutradan preporučim nekim prijateljima sa staze baš tu deonicu, obajsnim kako da je spoje i kuda. A njihovog osmeha i zadovoljstva ,a radi se o ljudima koji redovno skijaju u Dolomitima. Kažu:
"Kako si znao ,za ovaj detalj ? "
" Ljudi ,bolje imati gazdaricu koja zna, nego ministra koji ne zna. "
A o kakvoj se veličini radi govori i sledeća priča uz kamin,jedno veče. Dogovaramo književno veče ,tu kod nje u Pansionu, u van sezoni jer i narodu treba kulture ,da citiram gazadricu. Raspituje se o detaljima knjige ,na koju sam ponosan iako još nije ni ušla u štampu, ali to sam video od Bila Brajsona, i on tako hvali knjigu godinu pre nego što će izaći iz štampe. Dohvatam se tema iz La Republike kad će ga gazdarica :
Deda unuka udavio sa pričom "kako je Trst najlepši grad na svetu,kako se tamo proveo kao nikad nigde. Dodješ, jedeš, piješ, ja i moji drugari na svako rame po jednu curu, biraš uzimaš ,vraćaš što ti se ne svidja, a sve povoljno sačuvaj Bože. Deda se ne seća tačno,ali misli da je sve bilo džabe. Dojadilo unuku da sluša dedu, jedan dan pokupi platu i ode u Trst. Vratio se pre nego što je krenuo pretučen, pocepan ,proteran. Upita ga deda zabrinuto :
-Crni sine šta ti bi ?
- Bio sam u Trstu.
-I ?
- Pa radio isto što i ti, jeo ,pio, cure ,ovako ,onako ,kada su mi ispostavili račun nisam imao dovoljno. Skupo al baš skupo. Tad me do'vatili Karabinjeri. Jedva sam živu glavu izvukao.
Pa s kim si išao ?
Pa sa kontikijem ,s kim bih drugo? A s kojom si ti agencijom išao ?
Sa šestom ličkom.
Klopa.
Stare ugostiteljske fore. Napraviš jelo dobro i kvalitetno i uz adekvatnu količinu i niko se ne žali. Prosto k'o pasulj. Izdvojio bih u Pansionu, vrganj čorbu i teleću šniclu u sosu od vrganja. Strašno. Ali najlepše dolazi na krajevima obroka. Poslastice. Za večeru tzv " Grešni kolač od borovnice "
a za doručak uz uštipke, džem od kupina. Uf ! Kući posle četiri dana vratio grickalice ,koje sam poneo da mi se nadju. Prvi put u životu.
Približava se vikend i sve što ide uz to. Naskijan, ubacujem opremu u auto kad poznanik iz Banja Luke. Muči se gde da uparkira auto. Gužva nadolazi. Spasosno ga upitam;
" Treba ti parking?"
" Kad krećeš? Večeras?"
"Za pet sekundi."
"Javi se u Banja Luci"
"'Oću"
lokacija tajnog kemtrejls radara
Sa zadovljnim osmehom spuštam se niz Lepoticu, postavim sebi pitanje,kako motikom kopati redove za malinu.
Ono kad se spoje skijanje i radovi u malinjaku.
Dodamo li svemu ovome iskusno planersko oko koje uočava stabilan anticiklon i obaveštajnu informaciju da snega ima " preko 2 metra" jasan je pravac napada. Zvornik-Vlasenica-onaj uspon- Han Pijesak- carstvo Cicka Bjelice-Pale i tu smo.
Spomenuh Cicka Bjelicu. Zaslužuje koji red. To je neki lokalni šerif. Kao i svi sprski rukovodioci,milijardu godina upravlja nečim. Jednom prilikom neko je proleteo na crveno. Pitaju:
- Kako si to uradio? Pa to ne sme?
-Sme.
-Sme?
-Sme ,rek'o Cicko Bjelica.
-E onda sme. Ako je on rek'o.
Sreća taj dan žuto treptuće na semaforima u Sokolcu. Nisam morao na crveno.
Nepunih dva sata i četrdeset i stižem do kraja očišćenog asfalta. Za divnu pohvalu to se dešava tek ispred parkinga gde treba da stignem a to ujedno predstavlja i sam kraj puta koji koriste turisti. Ovaj put sam se smestio u pansionu Rajska Vrata. Ranije sam svraćao na kafu i klopu a ovo je prvi put da ostajem na konaku. Gledajući kroz prozor sobe shvatio sam razliku u tekstovima turističkih brošura. Sa pogledom na stazu to u planinama može realno da znači i kilometrima daleko. Najčešće uz takve opise ide i komentar ,Ski Bus staje odmah ispred. E u Rajskim vratima ,nemaju skibus. Skijašnica je na stazi,ali bukvalno. Sobe s pogledom na suprotno brdo, pošto je staza ispod terase. Dest minuta i već sam u kamin sali na jutarnjoj sa ratlukom. Espreso bez ratluka je kao mešalica u ladovini.
Za stolom pored poznanik iz vazduhoplovnih krugova. Još deset minuta srkanja kafe, i trideseti minut nakon parkiranja već sam bio na stazi. Da sam na vreme mislio i znao, moglo me je u apartamnu sačekati i ski pas. Ovako smo se spsutili stazom do kase, što je oduzelo nekoliko minuta ,ali četrdeseti minut već je pala prva vuča.
vlasnik jednih skija je vazduhoplovac. koje skije?
Dan počinje polako da puca. Sunce sija, Staze kao u udžbenicima, i što je najvaznije nema gužve. Druga polovina marta je idealan period godine za skijanje u Dinaridima, pod pretpostavkom da ima snega dovoljno. Prethodnih godina je to bio izražen problem ,ali su na Jahorini napravili sistem za pravljenje veštačkog snega, E sad kako sistem funkcioniše niko ne zna, jer od kada su ga instalirali imaju dovoljno prirodnog snega. Uradi ti svoje, a onda i Bog nagradi.
Jedna ,druga, deseta žica, kaže prijatelj:
"Moš' ti preživeti ove Jahorisnke staze, vratio si se."
Nastavljam. Od svih staza po mom skromom mišljenju, a i mnogi drugi se slažu sa mnom, najlepša je staza " fapova mašina " u kombinaciji sa ženskim spustom. Ili što bi prost narod rekao Prača. Ona se može vezati i sa ostalim stazama ali lepota počinje otprilike od pansiona Rajska Vrata . Ulaz je prilično miran,ako se vezuje sa prethodnim stazama ,može biti i solidne brzine. Ravno,mirno i lagano ubrzanje. dovoljno da se pripremiš ili odmoriš. Nakon traverze hotela "Lavina" dolazi se na jednu raksrsnicu gde se može levo pa na centarlnu Jahorinsku stazu i žičaru, desno na " Fapovu mašinu " ili pravo na taj deo Prače. Lično preferiram desno i "Fapovu mašinu". Staza se službeno tako ne zove, naravno, Kolokvijalno ime je posledica objašnjenja jednog zaljubljenika u planine koji je taj deo staze prvi plastično opisao. Nakon male prelomnice, čija je uloga kao i svake druge prelomnice, da sakrije nadolazeću lepotu pojavljuje se put, tj staza širine 3/4metra sa blagim nagibom. Nagib se u principu uopšte ni ne vidi, ali se oseti u brzini skijanja. Lagani zavoji,lako kontrolisanje brzine, kretanje bez korištenja energije-perpetum mobile. Stalno visi u vazduhu utisak da je u pitanju magistralni put a ne skijaška staza te strah onog pojedinca sa početka priče da će naići FAP u kontra pravcu, razvio je kod mene Paulijev efekat- kada god naidjem na taj deo staze ja zapevam:
"....da si mala moja, fapova mašina...."
te stoga i takav naziv za taj deo Olipijske staze.
Nakon Fapove mašine,uzdignuta prelomnica i prava Prača. niz kaskada po jedno stotinjak metara svaka se zavšava prelomnicom, i ni na jednoj se ne vidi sledeća kaskada, što pruža enorman ugođaj po dostizanju iste kada pogled preleti preko i skija podleti ispod na novi nagib,veći i brži. Sve se dešava u šumi sa obe strane, te uključenje na prethodno spomenuti levi krak Prače, pod uglom takvim da možeš na vreme videti da li neko dolazi sa leve strane ali da i oštro skreneš i uhavtiš novi pravac pred novu prelomnicu. Sve što je lepo kratko traje i tu se staza završava na najnižoj skijaškoj tačci na Jahorini.
Ostale staze su takodje korektne , bar za neki srednji nivo skijaša. Zahtevne, ali ujedno i izazovne i u danima kakvi su mene ove godine zakačili jednostavno predivne. Ne sporim činjenicu da u drugim Alpskim krajevima ima boljih staza, bolje uredjenih, tezih ,izazovnijih, ali čak i ljudi koji su skijali po Dolomitima ili po Francuskoj smatraju da je Jahorina ,onako taman. Ni previše ,a odavno nije premalo. Napor, ali ugodan. Organizacija i kvalitet staza u konstatnom porastu. Ja lično bih voleo još bolje, ali ko zna koji su razlozi za neke mane. Najvažnija činjenica je da priroda nema manu,a ljudska organizacija je uvek sklona nesavršenosti.
nagradno pitanje za decu rodjenu posle 1991,vijori se zastava koje zemlje?
Ono što bih od staza još, izdvojio je olimpik staza,tj staza na kojoj je vožen Olimpijski slalom za muškarce. Jedno jutro srećem gazdaricu u skijašnici. Pakujemo se i kaže ona:
"Danas su ti uslovi na Olimpiku savršeni"
Nemoj mi dvaput reći. Devet ujutro, Sunce, medju prvima, na dobro pripremljenoj stazi, Malko zaledjena rebarca, da tako opišem podlogu. Full brzina i bez gužve. Četiri, pet spuštanja i osmeh od uva do uva. Koliko je staza bila dobro pripremljena, sutradan preporučim nekim prijateljima sa staze baš tu deonicu, obajsnim kako da je spoje i kuda. A njihovog osmeha i zadovoljstva ,a radi se o ljudima koji redovno skijaju u Dolomitima. Kažu:
"Kako si znao ,za ovaj detalj ? "
" Ljudi ,bolje imati gazdaricu koja zna, nego ministra koji ne zna. "
A o kakvoj se veličini radi govori i sledeća priča uz kamin,jedno veče. Dogovaramo književno veče ,tu kod nje u Pansionu, u van sezoni jer i narodu treba kulture ,da citiram gazadricu. Raspituje se o detaljima knjige ,na koju sam ponosan iako još nije ni ušla u štampu, ali to sam video od Bila Brajsona, i on tako hvali knjigu godinu pre nego što će izaći iz štampe. Dohvatam se tema iz La Republike kad će ga gazdarica :
Deda unuka udavio sa pričom "kako je Trst najlepši grad na svetu,kako se tamo proveo kao nikad nigde. Dodješ, jedeš, piješ, ja i moji drugari na svako rame po jednu curu, biraš uzimaš ,vraćaš što ti se ne svidja, a sve povoljno sačuvaj Bože. Deda se ne seća tačno,ali misli da je sve bilo džabe. Dojadilo unuku da sluša dedu, jedan dan pokupi platu i ode u Trst. Vratio se pre nego što je krenuo pretučen, pocepan ,proteran. Upita ga deda zabrinuto :
-Crni sine šta ti bi ?
- Bio sam u Trstu.
-I ?
- Pa radio isto što i ti, jeo ,pio, cure ,ovako ,onako ,kada su mi ispostavili račun nisam imao dovoljno. Skupo al baš skupo. Tad me do'vatili Karabinjeri. Jedva sam živu glavu izvukao.
Pa s kim si išao ?
Pa sa kontikijem ,s kim bih drugo? A s kojom si ti agencijom išao ?
Sa šestom ličkom.
Klopa.
Stare ugostiteljske fore. Napraviš jelo dobro i kvalitetno i uz adekvatnu količinu i niko se ne žali. Prosto k'o pasulj. Izdvojio bih u Pansionu, vrganj čorbu i teleću šniclu u sosu od vrganja. Strašno. Ali najlepše dolazi na krajevima obroka. Poslastice. Za večeru tzv " Grešni kolač od borovnice "
a za doručak uz uštipke, džem od kupina. Uf ! Kući posle četiri dana vratio grickalice ,koje sam poneo da mi se nadju. Prvi put u životu.
Približava se vikend i sve što ide uz to. Naskijan, ubacujem opremu u auto kad poznanik iz Banja Luke. Muči se gde da uparkira auto. Gužva nadolazi. Spasosno ga upitam;
" Treba ti parking?"
" Kad krećeš? Večeras?"
"Za pet sekundi."
"Javi se u Banja Luci"
"'Oću"
lokacija tajnog kemtrejls radara
Sa zadovljnim osmehom spuštam se niz Lepoticu, postavim sebi pitanje,kako motikom kopati redove za malinu.
Ono kad se spoje skijanje i radovi u malinjaku.
Iako se samo po sebi nameće pesma od Zabranjenog pušenja ,već je bilo u nekim reportažama, a toliko ima dobrih pesama da je gre'ota malo ne prošarati. A da ostanemo unutar iste dijalektičke skupine,
